Pojačivači performansi: Mogu li nadoknaditi inferiornost genetike?
Pitanje koje se u svetu sporta, među profesionalnim sportisitma i trenerima, skoro uvek postavlja, posebno u novije vreme. Ipak, i pored brojnih studija, kao i autoriteta koji govore o ovoj temi, treba biti objektivan i reći da još uvek nismo došli do potpuno preciznog odgovora, koji bi bio utemeljen na naučnoj osnovi.
Imajući to u vidu, obratimo pažnju šta o ovoj temi misle velikani modernog bodibildinga.
Shawn Ray:
„Istina je da pojedinci koji imaju genetsku predispoziciju da relativno lako dobijaju na mišićnoj masi, ili da održavaju telo utegnutim, uz manji procenat telesne masnoće, imaju prednost u odnosu na one koji to ne mogu, bar ne istim intenzitetom kao ovi prvi. Stoga, ove druge često nazivamo „hardgejneri“. Takođe, može se, po mom mišljenju, reći da upotreba određenih lekova danas može napraviti razliku između ove dve grupe vežbača/sportista, ali ta razlika, opet po mom mišljenju, vrlo je mala, skoro neprimetna.
Vežbači moraju da shvate da u svetu takmičarskog bodibildinga ne postoje mere kojima se mogu iskazati napori, želje, volja profesionalnih takmičara, njihova glad za uspehom, glad za pobedom. Bilo je, i uvek će biti, onih takmičara koji „bljesnu“ na kratko, tj. pojave se na par takmičenja, pokažu zaista odličnu formu, ali ubrzo potom, kada skrenu pažnju na sebe i kada počne da se govori i piše o njima, kao da nestanu. Nažalost, mnogi od takmičara ovog profila veruju da se uspeh može ostvariti preko noći, a vrlo često se njihove priče ne završavaju dobro, najčešće usled neracionalne upotrebe raznih lekova.
Bodibilder koji ulaže vreme svakog dana u teretani da bi izgradio jaku, lepu osnovu svog tela, kako bi potom strpljivo godinama nadograđivao, usavršavao svoju formu, ima najviše šanse da traje u ovom sportu, da njegovo ime zaista ostane upamćeno. U modernom vremenu, sve ređe, nažalost, viđamo takmičare sa onim čuvenim „V“ oblikom, sa prirodno tankim zglobovima i ravnim stomacima.Mišljenja sam da je ovo prvenstveno usled veoma intenzivne upotrebe raznih lekova među profesionalcima.
Previše sportista ne procenjuje objektivno njihove prirodne kapacitete da se takmiče na najvišem nivou. Takođe, mnogi odbijaju da shvate da je proces izgradnje vrhunske takmičarske forme dugogodišnji i da treba da se odvija korak po korak. Umesto toga, mnogi bi preskočili korake, i za što kraće vreme bi da se popnu na binu i stanu pored najboljih. Mnogi se ne trude da zaista svoje prirodne potencijale dovedu skoro do maksimuma, nego brže-bolje počinju upotrebu anabolika kako bi što pre postali veći, brži i jači! Ova praksa urušava njihov prirodni potencijal da se razviju i izgrade svoje telo, kao što vrlo često urušava i njihove profesionalne karijere.
Iako je jasno da pojedini lekovi zaista daju rezultate, takođe je jasno, bar bi trebalo, da ne daju isti lekovi iste rezultate svima koji ih uzimaju! Tanka linija između racionalne i neracionalne upotrebe se vrlo lako prelazi tokom potrage za „pobedničkom formulom“ od strane mnogih takmičara. Samo nekolicina onih koji su dovoljno pametni da shvate da je važno da iskoriste što više od svojih prirodnih potencijala (blagoslova), pa da onda uz konstantnu primenu znanja zaista dosegnu vrh i pokupe uspeh.
Takozvani „zakon neuspeha“ čeka svakog takmičara koji veruje da se formula njegovog uspeha krije u nekoj piluli ili na dnu neke ampule ili bočice i to je istina koju mnogi odbijaju da prihvate! Ukoliko imate lošu genetiku, na primer, tanke ruke, uska ramena i široke kukove, nema tih pojačivača koji će vam pomoći da pobedite onog koji je genetski predodređeniji za ovaj sport, bez obzira na kvalitet i doze koje bi uzimali! TO JE PRAVA ISTINA! “
Kevin Levrone:
„Ova tema me podseća pomalo na one silne debate tipa „prirodno nasuprot veštačkog i slično tome. Ja genetiku posmatram kao smernicu koja u određenoj meri određuje budućnost. Ono što treba istaći jeste da dobra genetika sama neće ostvariti ništa impozantno. Bez primene rada, volje i racionalnog planiranja ni najbolji geni neće ostvariti ništa zapaženo. Sa druge strane, ukoliko je pojedinac svestan svog blagoslova dobre genetike i svojim postupanjem čini sve da je maksimalno iskoristi, e onda mogu da se ostvare zaista odlični rezultati.
Zahvalan sam svojoj genetici koja mi je tokom karijere omogućavala da stvaram i održavam formu koja je prijala oku sudija i koji su je ocenjivali prilično dobro. Ali, da nisam svoj blagoslov negovao na pravi način, nikad ne bih bio u vrhu.
Dakle,pitamo se ukoliko pojedinac nije blagosvoljen genetikom da napreduje na polju mišićne mase, da li mu veštački pojačivali mogu pomoći da nadoknati svoju inferiornost? Opet se vraćam na ono što sam istakao: bez dovoljno rada, discipline i akcije NE POSTOJI lek koji će sam izgraditi rezultate. Dakle, u oba slučaja, i u slučaju genetske superiornosti i u slučaju upotrebe pojačivača, sigurno je da pojedinac mora ulagati mnogo rada tokom treniranja. Da bi ostvario najbolje rezultate u takmičarskom bodibildingu, smatram da je potrebno da takmičar zaista ima odličnu genetiku, koju će dići na viši nivo upotrebom određenih anabolika. Dakle, kombinacija genetike i racionalne upotrebe veštačkih pojačivača daje pobedničku formulu, pod pretpostavkom konstantnog rada i discipline.
U slučaju pojedinaca koji nisu nagrađeni dobrom genetikom a upotrebljavaju anabolike, vrlo je verovatno da će ostvariti bolje rezultate za sebe, nego kada uopšte ne bi koristili anabolike, ali skoro je sigurno da ih anabolici neće dovesti do samog vrha. Sa druge strane, ukoliko pojedinac sa odličnom genetikom trenira bez upotrebe anabolika, naravno da će ostvarivati dobre rezultate ali ne one koje bi mogao dostići upotrebom lekova. Pa, da li bi kombinacija loše genetike i upotrebe anabolika bila bolja u odnosu na dobru genetiku bez upotrebe anabolika? Objektivno, ovo zavisi od mnogih faktora, kao što su trenažni staž pojedinca, njegovo ukupno zalaganje, kvalitet ishrane, kvalitet života itd.
Gde nas ovo dovodi, šta na kraju možemo sigurno zaključiti?
1. Genetika definitivno ima značaja za profesionalno bavljenje bodibildingom.
2. Anabolici takođe imaju značaja u ovom sportu.
3. Kombinacija ova dva elementa daje najbolje rezultate i najobjektivnije šanse za uspeh.
4. Bez mnogo rada i discipline sve ovo postaje pričanje u prazno. Rad je primarni i suštinski element u jednačini za uspeh.
Na kraju, zauzeo bih stav da je najbolja opcija: dobra genetika+racionalna upotreba anabolika. Prvi element dobijamo rođenjem, i za sada ga ne možemo kontrolisati, drugi možemo. Ono što pojedinac odabere je naravno njegova lična stvar, ali treba uvek imati u vidu kako su stvari objektivno postavljene.
