Antioksidansi za duži život

Svakodnevni proces stvaranja energije neophodne za život ljudskog organizma zasniva se na sagorevanju materija pomoću kiseonika, odnosno, oksidaciji. Međutim, ovaj process ima i negativne posledice koje mogu biti pogubne po zdravlje i život čoveka. Bez kiseonika nema života i to svi znamo. Opet, koliko god da je kiseonik esencijalan za održavanje života, prilikom procesa sagorevanja dešavaju se i hemijske reakcije koje nemaju povoljne aspekte po zdravlje. U pitanju je stvaranje slobodnih radikala – hemijskih spojeva koji imaju osobinu da su izuzetno reaktivni pa se lako vezuju s materijama sa kojima dolaze u kontakt, čime remete ravnotežu molekula predstavljajući opasnost po zdravlje.

Kako postići ravnotežu?

Da se priroda pobrinula za apsolutnu ravnotežu postaje vrlo očigledno kada obratimo pažnju na namirnice i njihov uticaj na zdravlje i vitalnost; Tako, u prirodi svuda oko nas postoje materije koje su sposobne da spreče, odnosno umanje negativne posledice oksidacije. Materije koje štite ćelije od oksidacijskog delovanja slobodnih radikala zovu se antioksidansi.

snižavaju energiju slobodnih radikala, sprečavaju njihov nastanak ili prekidaju tok oksidacije čime pomažu održavanju hemijske ravnoteže u ćelijama, da bi krajnji rezultat bio čitav niz povoljnih procesa za ljudski organizam i zdravlje čoveka:
• usporavanje nezaustavljivog procesa starenja,
• snižavanje količine holesterola u krvi,
• smanjenje rizika od arterioskleroze,
• detoksikacija kancerogenih materija,
• smanjenje rizika od nastanka raka,
• suzbijanje rasta tumora,
• zaštita od hroničnih plućnih bolesti poput astme, bronhitisa i emfizema,
• usporavanje napredovanja Alchajmerove bolesti,
• odbrana od štetnih posledica duvanskog dima i
• zaštita od ekoloških zagađivača.

Svaki organizam ima sopstvene odbrambene snage kojima može da savlada određenu količinu slobodnih radikala. Radi se o prirodnim antioksidansima, a kapacitet njihovog stvaranja zavisi od genetskih predispozicija, pola, starosti ali i navika u ishrani. Budući da na prva tri faktora (genetsko nasleđe, starost i pol) ne možemo uticati, kao jedino oružje u borbi protiv slobodnih radikala ostaje nam pravilna ishrana.
Najvažniji antioksidansi koje bi ishranom trebalo unositi u organizam su:
• beta karoten
• vitamin A
• vitamin C
• vitamin E
• selen
Namirnice bogate antioksidansima

Hrana koju unosite treba biti primarni izvor antioksidanasa. Ukoliko vaši obroci sadržavaju uravnotežene količine sirovog, kvalitetnog i organski uzgojenog raznobojnog voća i zelenog lisnatog povrća, tijelo će dobiti dovoljno antioksidanasa neophodnih za postizanje i održavanje optimalnog zdravstvenog stanja. Unošenje namirnica bogatih antioksidansima, poput orašastih plodova (orasi, lešnici, pistaci, bademi), nara, bobičastog voća, paradajza, slatkog krompira, leće, zelenog čaja itd. omogućuje organizmu da popuni rezerve antioksidanasa i osigurava optimalnu zaštitu protiv stanja i bolesti povezanih sa starenjem organizma, poput mrene, makularne degeneracije, demencije, srčanih bolesti, malignoma…

I sama probava hrane i metabolizam hranjivih materija stvaraju slobodne radikale, pa će vaš organizam trebati hranu bogatu antioksidansima u svakom obroku, u skladu s unosom energije. Osoba koja hranom unosi oko 2.500 kalorija dnevno trebat će oko 11.000 milimola antioksidansa, dok će osoba koja unosi oko 1.800 kalorija trebati oko 8.000 milimola antioksidansa. Dodatno, sve stresne situacije, zagađenja, bolesti…, proizvode dodatne slobodne radikale kojima treba suprotstaviti dovoljnu količinu egzogenih antioksidanasa iz namirnica ili dodataka prehrani. Većina ljudi ne unosi ni polovinu potrebne količine antioksidansa. Možda izgleda neobično koliko biste antioksidansa trebali dnevno unositi u vaš organizam, ali to uopće nije teško ukoliko obratite pažnju šta jedete. Svakako, to ne moraju biti skupe i egzotične namirnice, jer velike količine antioksidanasa možete naći u poznatim, dostupnijim i jeftinijim namirnicama koje možete nabaviti u obližnjoj prodavnici. Npr. jedna banana sadrži oko 1.000 milimola antioksidansa, ali zato jedna porcija borovnica sadrži oko 8.000 milimola, a crvene jabuke oko 7.000 milimola antioksidansa. Jednostavno – promišljeni odabir namirnica, u skladu s kalorijskim unosom, omogućit će vam da lako zadovoljite minimum dnevnih potreba za antioksidansima. Izbor će vam biti lakši i potpuniji ukoliko ste se navikli jesti hranu biljnog porekla, jer u njoj nalazimo 64 puta više antioksidanasa nego u hrani životinjskog porekla. Konzumiranje kvalitetnih proteina iz sirutke, iz hladno presovanog sira, iz mleka životinja hranjenih na prirodan način – bez dodataka hormona, šećera ili drugih hemikalija, vrlo je važno jer predstavlja punovredan izvor esencijalnih aminokiselina neophodnih za produkciju antioksidansa glutationa: cisteina, glicina i glutamata, te glutamil-cistein, koji se pretvara u glutation.

U voće najbogatije antioksidansima spadaju bobičasti plodovi kao što su borovnice, kupine, jagode, brusnice, maline i nar (Wolfe i sar., 2008). Ovo voće je istovremeno i dobar izvor vitamina C, karotena i karotenoida, kao i mikroelemenata poput cinka, kalijuma, gvožđa, kalcijuma i magnezijuma. S voćem ne treba preterivati, jer prevelike količine fruktoze mogu imati suprotne učinke od željenih.
U povrće najbogatije antioksidansima spadaju cvekla, patlidžan, crvene paprike, prokulice, brokule (Song i sar., 2010). Unošenje antioksidanasa važno je kao što je važno unošenje vitamina i minerala. Srećom, uglavnom se radi o istim namirnicama, jer je hrana bogata vitaminima i mineralima najčešće istovremeno bogata i antioksidansima.
Neka bar polovina vašeg dnevnog obroka bude hrana biljnog porekla, voće i integralne žitarice. Važno je i da pravite raznovrsne izbore, jer se različiti antioksidansi nalaze u različitim biljnim vrstama. Ako vam je teško pamtiti o kojim se namirnicama radi, onda upamtite tri boje – birajte hranu tamnozelene, crvene i narandžaste boje. Ukoliko ste zainteresovaniji za biranje namirnica s visokim sadržajem antioksidansa, onda možete pogledati ORAC listu, koju su naučnici kreirali prema sposobnosti pojedinih namirnica da neutraliziraju slobodne radikale („Oxygen Radical Absorbance Capacity“). Stručnjaci procjenjuju da se u organizmu, pri prosečnim mentalnim i fizičkim aktivnostima, svakodnevno proizvede toliko slobodnih radikala da je za njihovo neutralizovanje u organizam potrebno uneti antioksidanse čiji kapacitet iznosi oko 3.000 – 5.000 ORAC jedinica.

http://fitneszona.rs

preuzeto sahttp://www.kuhinjica.rs/zanimljivosti/antioksidansi-za-duzi-zivotihttp://altioks.ba/namirnice-bogate-antioksidansima