Fridrih Niče ukazuje da je igra najdublji ontološki sloj ljudskog iskustva jer se najsnažnije iskazuje intuicijom.

Ples je nastao “sa čovekom”, pratio ga u životu i radu, bio deo života i rada, razvijao se u skladu sa razvojem čoveka, kao pojedinca i u skladu sa razvojem društva. Mnogi narodi su tokom vekova razvijali i stvarali svoje plesove - igre koje su bile deo njihovog života, običaja i verovanja. Na različitim stepenima razvoja igre - plesa pokreti i običaji su se obogaćivali, menjali, stilizovali, dobijali dguracije značenje i primenu. Danas, ples može da se podeli na nekoliko velikih grupa od kojih svaka ima svoje vrste i podvrste, pravce i oblike. Razvojem je dobio i umetničku formu. Kao i svaka umetnička forma i ples ima svoju istoriju, svoja sredstva izražavanja i terminologiju. Kulturna osnova se zasniva na kulturi određenih naroda i podneblja. Ima svoj pojmovno-konceptualni sadržaj, svoje metode/učenja, vežbanja, treninge, istraživanja, svoju veoma široku literaturu, svoju estetiku i kreativnost.

Sastavni deo plesa koji deluje na najfinije strukture čoveka, na intelekt i jača optimizam jeste MUZIKA.

Ples je najprimitivnija forma i izraz prvobitnog iskonskog izražavanja. Njega je čovek stvorio iz magije, rada i borbe. To je veština-umetnost koja se odražava na život u skladu sa odgovarajućom umetničkom formom. Uključuje fizičke, mentalne i emocionalne aspekte stvaraoca i plesača. Neosporno je specifična umetnost jer je plesač u njoj izvođač, stvaralac i istovremeno instrument izvođenja, odnosno stvaranja. To je individualna aktivnost, individualni vid telesnog kretanja u vremenu i prostoru uz korišćenje odgovarajuće energije. Izražavanje bez reči. Prenošenje misli, osećanja i doživljaja sredstvima kretanja, pokretom i mimikom. Plesanje uključuje stalno istraživanje u načinu izražavanja osećanja, koncentraciju, kreativnost, korišćenje mašte i improvizacija..

Ples može da bude sredstvo za postizanje ličnog napretka, za postizanje osećanja ispunjenja, kao i za razumevanje sebe u odnosu na druge. Bitno je i osećanje socijalnog identiteta i kolektiva čime se postiže razumevanje u jednoj zajednici.

Zvanično istraživanje o plesu se bazira na plesnoj pismenosti koja uključuje lične sposobnosti ( veštine ) za izražavanje u plesuj. Stvaralaštvo individue je neprolazno. To je suma znanja i posebna umetnost intelekta, posebna uzajamna povezanost između intelektualnog života ličnosti i izražavanja njenih snaga u aktivnoj delatnosti. Stvaralaštvo je sama suština života u svetu znanja i lepote. Ukoliko posmatramo ples kao delatnost, on obuhvata četiri dimenzije:

1. ESTETSKA - koja doprinosi pitanju kritičnosti vežbanja i ocrtava završni oblik plesnog izražavanja.

2. PROIZVODNA - uključuje stečene kreativne veštine u obliku tehnika u skladu sa kretnim principima, kretanje tela u vremenu kroz prostor uz pomoć energije kreirajući ples.

3. ISTORIJSKA - koju je potrebno proučavati kako bi se vrednovao rad plesača i koreografa.

4. KRITIKA - ističe suštinu bitnosti plesa kroz nalaženje povezanosti sadržaja i forme.

Puni estetski doživljaj je u virtuoznom izvođenju tehnike plesa gde se istovremeno vaspitavaju osećanja, širi estetsko-emocionalna sfera, obogaćuje svet umetničke obrazovanosti i uplitanje svake individualnosti. Stvaralac u oblasti plesa jeste koreograf, bilo da stvoreni ples sam izvodi ili to čine drugi, odnosno grupa plesača. Koreografija je bitno sredstvo estetskog vaspitanja, takođe i razvoja stvaralačkih sposobnosti. Rad na koreografiji razvija gipkosti, osećaj lepote kretanja, povećava intenzitet treninga pripreme, razvija specifičnu izdržljivost i građenje zajedničkog stila. Svaka koreografija plesa mora imati smisaonu težinu.

Vrste plesova:

Klasični (europski) društveni plesovi:

- Valceri (Bečki valcer, Engleski valcer, Boston-vals, Country-vals, itd.)

- Grupa foxtrot-plesova (Quickstep, Slow-fox,...)

- Klasični tango

- One-step, Two-step i slični stari plesovi

- Blues

- itd.

Boogie- (ili swing-) plesovi:

- Lindy-hop

- Stomp (ili Stump)

- Jitterbug

- Boogie-woogie

- Swing-step

- Shag

- West-Coast swing

- East-Coast swing

- Jive

- Rock’n’Roll (u raznim varijantama, od “salonskog” do akrobatskog)

- Hustle

- Disco fox

- itd. 

Latino-američki plesovi:

- Bolero (i kao njen derivat, sportska rumba)

- Cha-cha-cha

- Mambo

- Salsa

- Cuban rumba

- Merengue

- Bachata

- Pachanga

- Cumbia

- Samba

- itd.

Tradicionalni plesovi:

- Paso doble

- Argentinski tango

- Polka (kao društveni ples)

- Western Polka (ili Country-Polka)

- Meksički valcer

- itd.

Pomodni plesovi:

- Charleston

- Shimi

- Twist

- Boogaloo

- Calypso

- Bossa-nova

- Lambada

- Reggaeton

- itd.

Street Dance:

- Locking

- Popping

- Breakdance

- Hip Hop

- Mtv Jazz

- House

- Krump

- itd.


http://fitneszona.rs