Ishrana je nesumnjivo jedan od glavnih činilaca koji uslovljavaju dobro ili loše zdravlje i utiču na radnu sposobnost i dužinu života.

Znanja o ishrani i razumna priprema istih nam omogućavaju da svesno utičemo na životne procese u našem organizmu.

Zadatak hrane i složen: 

- treba da pruži telu materijal za rast i razvoj

- da mu obezbedi energiju potrebnu za rad

- da mu pribavi sastojke koji će ga štititi od eventualnog oboljenja. 

Naša hrana prematome, treba da se sastoji iz čitavog niza raznovrsnih materija koje će i po količini i po kvalitetu moći da zadovolje potrebe organizma.

sve životne namirnice koje sačinjavaju našu ishranu ne sadrže podjednako materije koje su organizmu potrebne.

Najvažniji sastojci hrane su: belančevine, masti, ugljeni hidrati, vitamini , mineralne materije i voda.

Veština pravilne ishrane nije samo u sastavljanju jelovnika, već i u pravilnom pripremanju hrane. Neveštim i nemarnim pravljenjem obroka može upropastiti i najkvalitetniju hranu.

Pripremanje hrane ima za cilj da namirnice dovede u takvo stanje da ih organizam bolje i kompletnije iskorišćava. To se postiže sitnjenjem, mlevenjem, termičkom obradom.

Sitnjenjem se razaraju vezivne opne i sitne tetive mes, mlevenjem žita drobe se njihovi celulozni omotači i na taj način namirnice postaju podložnije dejistvu sokova za varenje. Termičkom obradom namirnice, takođe, postaju lakše za varenje, mada se pri tom izvesni vitmamini delimično razore.

Način obrade namirnica pomoću toplote su različiti: barenje, pečenje, prženje, dinstanje..

- Belančevine iz hrane se kuvanjem zgrušnjavaju: umereno kuvanje ih čini lakše svarljivim od sirovih dok ih dugo kuvanje dovodi u stanje nepodesno za razgrađivanje, te je svarljivost slaba.

- Ugljeni hidrati se kuvanjem, takođe, znatno menjaju: celuloza smekša, a skrob nabubri.

- Na masti se ne moće znatno uticati kuvanjem.

Pečenje je postupak pri kojem se meso i druge namirnice izlažu dejistvu toplote bez dodatne masnoće, odnosno bez nje. Pri tome se po površini mesa stvara kora koja se teže vari.

Prženje je pripremanje namirnica u masti ili ulju. Zagrevanjem masti ili ulja stvaraju se produkti prženja koji daju prijatan miris i ukus jelu, ali su ti produkti teško svarljivi. Još teže se vari pohovana hrana.

Uopšteno se može reći da se teško vare sva masna jela, prepečena ili nedovoljno kuvano meso, prezreo sir, topao svež hleb, kisela testa...

Sposobnost organizma za iskorišćavanje hrane umanjuje se ako se obedi uzimaju neuredno. Zato je neophodno imati izvestan red i tačnost pri njihovom uzimanju. Razmak između obroka treba da bude podjednak da bi se želudac kao i svi organi koji učestvujhu u procesu varenja ravnomerno opterećivali. Osim toga, osećaj gladi se javlja ritmički i ako se ovaj ritam poremeti, gubi se potreba za jelom, a sokovi za varenje se luče dosta manje. Što se tiče broja obroka i njihove količine, to prvenstveno zavisi od radnog vremena i potreba organizma. Biološki je opravdano da se količina obroka prilagođava fizičkoj aktivnosti.

Ako se ima u vidu da čovek mora svakodnevno da unosi hranom energetske, gradivne i zaštitne materije postaje jasno da se iz raznovrsne, količinski uravnotežene i kulinarski dobro obrađene hrane može obezbediti dobro zdravlje i radna sposobnost.

Radi lakše i pravilnije orjentacije u odabiru namirnica, naučnici su svrstali sve grupe namirnica, po hemijskoj vrednosti a i po biološkoj vrednosti, u takozvanu piramidu ishrane.

1. grupa: žitarie i njihovi proizvodi ( brašno. griz. hlrb, peciva, testenine.. )

2. grupa: mleko i mlečni proizvodi ( jogurt, kiselo mleko, kajmak, sir, kefir.. )

3. grupa: meso, riba i jaja, kao i prerađevine ovih namirnica.

4. grupa: masti i ulja ( sve vrsgte masti, uključujući maslac, margarin.. )

5. grupa: povrće

6. grupa: voće

7. grupa: šećer i šećerni koncentrati ( med, slatkiši, dzem, čokolada.. )

Iz svake od ovih grupa treba svakodnevno da se odabere bar po jedna namirnica kako bi se obezbedili svi potrebni sastojci, a i kako bi se postigla raznovrsnost. Količina unosa svih namirnica zavisi od uzrasta, pola, telesne težine, zanimanja, fizičke aktivnosti, klime i fiziološkog stanja.

http://fitneszona.rs