Koliko je vode dnevno potrebno uneti u organizam

Mit da dnevno treba popiti najmanje 8 čaša (1,9 litara) vode (bez kafeiniziranih i alkoholnih pića) je prilično raširen, ali još uvek bez dovoljno naučnih dokaza koji ga opravdavaju. Posebno je nejasno u kojoj meri količina unosa tečnosti može da utiče na funkciju bubrega i prevenciju različitih bubrežnih bolesti. U studiji kanadskih autora iz 2011. godine koja je publikovana u američkom časopisu Clin J Am Soc Nephrol ispitivano je 2.148 zdravih odraslih osoba koje pripadaju opštoj populaciji i imaju normalnu bubrežnu funkciju. Oni su na osnovnu dnevne količine izlučene mokraće (koja zavisi od količine unosa tečnosti) bili podeljenji u 4 podgrupe: podgrupa koja je mokrila manje od 1 litar dnevno, podgrupa koja je mokrila od 1 do 1,9 litara dnevno, podgrupa koja je mokrila od 2 do 2,9 litara dnevno i podgrupa koja je mokrila više od 3 litara dnevno. Tokom perioda od 6 godina praćena je funkcija ovih ispitanika i utvrđeno je da su ispitanici sa većom dnevnom količinom mokraće imali sporije smanjenje bubrežne funkcije (W.F. Clark. Clin J Am Soc Nephrol, 2011). Naime, bubrežna funkcija se najbrže smanjivala u grupi ispitanika koji su mokrili manje od 1 litar dnevno, a najsporije u grupi ispitanika koji su mokrili više od 3 litara dnevno. Treba napomenuti da u ovoj studiji nisu učestovali ispitanici koji već imaju oslabljenu bubrežnu funkciju.

Isto tako, istraživanja američke grupe naučnika urađena na 3.427 odraslih osoba takođe su potvrdila da je učestalost hronične bubrežne bolesti bila najveća u grupi ispitanika sa malim dnevnim unosom tečnosti (manje od 2 litra dnevno), a najmanja u grupi ispitanika sa velikim unosom tečnosti (više od 4,3 litara dnevno). Interesantno je pri tome da su manju učestalost hronične bubrežne bolesti imali ispitanici koji su uzimali običnu vodu u odnosu na one koji su uzimali druge napitke. Dakle, i ova studija je pokazala da veći dnevni unos tečnosti ima protektivan uticaj na bubrege. Postoje i studije koje su pokazale da unos tečnosti više od 2 litra dnevno značajno smanjuje riizik od fatalnog infarkta srca i moždanog udara (JM Santrop, Am J Nephrol, 2013.).

Kako objasniti činjenicu da pojačan unos tečnosti ima zaštitno dejstvo na bubreg? Moguće naučno objašnjenje je u činjenici da bubreg igra ključnu ulogu u održavanju bilansa tečnosti u našem telu. Nedovoljan unos tečnosti stimuliše lučenje hormona vazopresina koji može dovesti do oštečenja bubrega. Naime, ovaj hormon delovanjem preko V2 receptora dovodi do progresije različitih bubrežnih oboljenja i povećanja krvnog pritiska. Isto tako, najnoviji podaci ukazuju da ovaj hormon delovanjem preko V2 receptora koji se nalaze u jetri i pankreasu, može igrati ulogu u nastanku metaboličkog sindroma i šečerne bolesti. Stoga se danas čine pokušaji da se progresija nekih bubrežnih oboljenja (posebno policistične bolesti bubrega) uspori primenom lekova koji blokiraju receptore za ovaj hormon (Tolvaptan).

Autori napred navedene studije zaključuju da umereno povećan unos tečnosti (2 do 3 litra dnevno) ima povoljan efekat na bubrege. Unosi preko 3 litra dnevno se ne savetuju zbog rizika od smanjenja koncentracije natrijuma u krvi. Naravno, ove preporuke se odnose na zdravu populaciju. Kada su u pitanju bolesnici (posebno oni sa bolestima bubrega i srca) oni preporuku o poželjnom dnevnom unosu tečnosti moraju dobiti od svog lekara.

Generalno, preporuke za unos tečnosti variraju od zemlje do zemlje. U skladu sa preporukom Evropske agencije za bezbednost hrane iz 2010. godine muškarci dnevno treba da unesu 2,5 litara, a žene 2 litra tečnosti (voda, drugi napici i tečnost iz hrane). Pri tome oko 20% od ove ukupne količine dolazi iz hrane. Ova agencija zajedno sa Nemačko-austrijsko-švajcarskim vodičem za ishranu preporučuje da osmolarnost urina treba da bude oko 500 mOsm/l što se postiže sa dnevnim izlučivanjem 1,5 do 2 litara mokraće.

Koje bolesti može prevenirati pojačan unos tečnosti?

Na multidisciplinarnom sastanku eksperata rapravljalo se o uticaju količine unosa tečnosti na prevenciju stvaranja kamenaca i infekcija mokraćnog trakta, nastanak hronične bolesti bubrega i raka mokraćne bešike.

Bubrežni kamenci

Pojačan unos tečnosti smanjuje rizik od ponovnog nastanka kamenaca izbegavanjem stvaranja koncentrovane mokraće. Borghi i sardnici su pokazali da se ovaj rizik smanjuje za 50% sa unosom više od 2 litra tečnosti dnevno. Međutim, kada je u pitanju prevencija stvaranja prvog kamenca u bubregu podaci iz studija su još uvek nekonzistentni.

Urinarne infekcije

Postoje neki dokazi da je nedovoljan unos tečnosti udružen sa nastankom urinarnih infekcija. S druge strane, pojačan unos tečnosti doovodi do dilucije bakterija u urinu, ispiranja sluznice mokraćnih kanala te smanjenja gustine i kiselosti mokraće sa posledičnim smanjenjem adhezije (lepljenja) bakterija na sluznice mokraćnih kanala. Međutim, sve ovo još uvek nije potvrđeno u eksperimentalnim i kliničkim studijama.

Kancer mokraćne bešike

Kancer mokraćne bešike po učestalosti na petom mestu. Glavni faktori rizika za nastanak ovog tipa kancera su pušenje cigareta i izlaganje različitim hemikalijama. Pojačan unos tečnosti može dovesti do smanjenja koncentracije kancerogenih supstaci i mokraće i njihovog efikasnijeg ispiranja. Međutim, dobijeni podaci su kontradiktorni što se povezuje sa prisustvom polutanata u vodi. Posebno visok rizik od nastanka kancera mokraćne bešike mogli bi imati pušaći sa nedovoljnim unosom tečnosti.

Hronična bolest bubrega

Podaci o uticaju pojačanog unosa tečnosti na progresiju hronične bubrežne bolesti su takođe kontraverzni. Neke studije pokazuje da pojačan unos tečnosti usporava progresiju bubrežne slabosti (putem smanjenja produkcije vazopresina i posledičnog oštečenja tbubulointersticijumskog kompartmana bubrega), dok druge nalaze da pojačan unos tečnosti istu ubrzava. Potrebna je randomizovana, kontrolisana studija kako bi se ova dilema razrešila. 

www.fitneszona.rs

preuzeto sa: http://intertim.net/koliko-vode-dnevno-treba-piti/