Koji oblik fizičke aktivnosti je najbolji za mozak?

Neki oblici vežbanja mogu biti mnogo efikasniji od drugih što se tiče moždanih aktivnosti, o čemu govori najnovija studija istraživanja na pacovima. Po prvi put, naučnici porede koje od sledećih vrsta treninga: trčanje, dizanje tegovima i visoko intezivni intervalni trening, imaju najveći neurološki uticaj. Iznenađujući rezultati ukazuju na to da vežbati naporno ne mora biti najbolјa opcija za dugoročno zdravlјe mozga.

Vežba menja strukturu i funkciju mozga. Studije na životinjama i lјudima su pokazala da fizička aktivnost generalno povećava volumen mozga i može da smanji broj i veličinu rupa, povezanih sa starenjem, u beloj i sivoj moždanoj masi. Fizička aktivnost možda i najviše, pojačava neurogenezu (stvaranje novih moždanih ćelija već zrelog mozga) kod odraslih. U studijama sa životinjama, vežbe, u obliku vožnje točkića ili trčanja na traci, udvostruče ili čak utrostruče broj novih neurona koji se kasnije pojavlјuju u hipokampusu, klјučna oblast mozga za učenje i memoriju, za razliku od životinja koje vode sedentaran život. Naučnici veruju da vežba ima slične uticaje na lјudski mozak.

Dosadašnje studije su se fokusirale na trčanje. Laboratorijski glodari znaju kako da trče. Postavlja se pitanje da li i drugi oblici vežbanja dovode do povećanja broja neurona. Zbog povećanja popularnosti treninga sa tegovima i visokointezivni intervalnih treninga ova studija je bila neminovna. U februaru 2016. nove studije su objavljene u „the Journal of Physiology“, istraživači sa „University of Jyvaskyla“ u Finskoj skupili su odrasle pacove koji će učestvovati u eksperimentu. Ubrizgali su im supstancu koja markira nove moždane ćelije i rasporedili ih u grupe prema vrsti fizičke aktivnosti.

Prva grupa (trčanje):Pacovi koji su vrteli točkić, radili su to u dužini od nekoliko kilometara.
Druga grupa (trening sa tegovima): Pacovi su se penjali uz zid sa opterećenjima vezanim za repove.
Treća grupa (visoko intezivan intervalni trening): Pacovi su na malim trakama za trčanje tri minuta sprintali, zatim dva šetali. Sve to u trajanju od 15 minuta.

Ispitivanje je trajalo sedam nedelja. Po završetku istraživanja pronašli su veoma različite nivoe neurogeneze u zavisnosti od fizičke aktivnosti koju su životinje praktikovale.
Kod pacovi koji su trčali na točkiću pronađen je veoma snažan stepen neurogeneze. Tkivo hipokampusa je vrvelo od novih neurona. Mnogo, monogo više nego kod sedentarnih pacova. Što je dužu kilometražu životinja prešla to je broj ćelija koju mozak sadrži veći.
Po završetku eksperimenta daleko manje novih neurona je bilo kod pacova treće grupe - visoko intezivan intervalni trening nego kod „trkača“. Više od sedentarne grupe ali i dalje neuporedivo manje od prve grupe.
Ostaju nam pacovi „dizači tegova“. Iako su bili vidno jači nego na početku eksperimnta, što se tiče novih neurona mogu da se porede sa grupom koja nije bila fizički aktivna.

Naravno, ljudi nisu pacovi. Ali rezultati ovog istraživanja su provokativni. Jedan od naučnika koji su vodili istraživanje kaže da i kod ljudi najviše beneficija za zdravlje mozga može doneti trčanje na duge staze. Zašto je trčanje na daljinu mnogo efikasnije od drugih fizičkih aktivnosti, nisu sigurni. Predpostavlja se da stimuliše lučenje supstance u mozgu koja reguliše neurogeneze.
Dizanje tegova sa druge strane, iako ima veliki uticaj na zdravlje mišića, ne utiče na zdravlje mozga.
Kada je reč o HIIT treningu, potencijalni benefiti za mozak mogu biti smanjeni zbog visokog inteziteta. Ovaj vid treninga je sa psihološke strane mnogo stresniji od trčanja, a stres može smanjiti neurogenezu kod odraslog čoveka.

Međutim, ovi rezultati ne znače da samo trčanje i slični umereni treninzi poboljšavaju zdravlje mozga. Te aktivnosti izgleda najviše podstiču neurogenezu. Trening sa tegovima i visoko intezivni intervalni trening verovatno mogu dovesti do različitih tipova promena na drugim mestima u mozgu. Oni mogu, na primer, podstaći stvaranje dodatnih krvnih sudova ili novih veza između moždanih ćelija ili između različitih delova mozga.

Dakle, ako trenutno vežbate sa tegovima ili radite neki visoko intezivni intervalni trening nastavite. Ali povremeno ubacite trčanje ili vožnju bicikla u korist zdravlja vašeg hipokampusa.

preuzeto sahttp://well.blogs.nytimes.com/2016/02/17/which-type-of-exercise-is-best-for-the-brain/?_r=1