Namirnice sa niskim sadržajem masti, da ili ne?
Već godinama oni koji paze na liniju, bore se sa holesterolom ili jedu zdravu hranu zbog problema sa srcem odlučuju se za namirnice sa niskim procentom masti.
Ali, da li su ove namirnice zaista tako dobre za nas kao što smo prvobitno mislili? Istražujemo za vas…
Prošetajte supermarketom i videćete rafove pune dezerta bez masnoća, biskvita sa niskim sadržajem masti, gotovih jela sa deklarisanom kaloričnom vrednošću… Iako se vaša korpa puni hranom koji sa sobom ne nosi krivicu, vaš struk postaje sve veći…
TRANS MASTI
1980 došlo je do buma u razvoju proizvoda sa niskim sadržajem masti u cilju da se pobolјša zdravlјe, a posebno zdravlјe srca, bilo je potrebno da se smanji količina zasićenih masti u ishrani. To znači smanjenje punomasnih mlečnih proizvoda, crvenog mesa i određene prerađene hrane. Tačno je da masti sadrže više nego duplo kalorija po gramu od uglјenih hidrata, i zasićene masti predstavljaju vrstu koja je prvenstveno odgovorana za začeplјenja arterija i povećanje nivoa holesterola. Ali, da ne bi promenili ukus ovim namirnicama, prehrambena industrija morala je da zameni životinjske masti u svojim proizvodima sa ne-zasićeni bilјnim ulјima. Neke od promena koje je morala da izvrši uklјučuju i menjanje strukture bilјnog ulјa tako da može da se koristi umesto čvrstih masti. Da bi to uradili proizvođači hrane koriste proces koji se zove hidrogenizacija i stvaraju čvrstu ili polu-čvrstu masnoću.
Na žalost, sada znamo da hidrogenizovane masti imaju veći nivo opasnih trans-masti koje su loše za naše zdravlje. Iako trans-masti mogu da se nađu u manjoj količini u nekim prirodnim namirnicama ove verzije veštačkih ih sadrže mnogo više.
GORKI SLATKI BISKVIT
Kao što su shvatili da moraju da zamene masti, proizvođači su dodavili šećer da bi zadržali teksturu i ukus „zdrave“ hrane. Možemo zaključiti da namirnice sa niskim sadržajem masti obiluju dodatim šećerima, hidrogenizovanim mastima (trans mastima) i na kraju imaju veoma sličnu kaloričnu vrednost kao i orginal. To može da dovede do promene nivoa šećera u krvi i povećane potrebe za šećerima. Postaje nam sve teže da ispratimo potreban kalorični dnevi unos, u prevodu sve nam je više primamljiv treći, četvrti biskvit sa niskim zadržajem masti. Ishrana puna rafinisanog šećera je nezdrava kao i ona sa visokim sadržajem masti jer povećava rizik srčanih oboljenja, dijabetesa i povećava nivo holesterola.
DOBRE I LOŠE MASTI
Nutricionistički, masti nam ne služe samo za snabdevanjem kalorijama. Pojedine masti, poput onih u orasima, semenkama i uljima nekih riba obezbeđuje esencijalne masne kiseline (uklјučujući omega-3). Ove esencijalne masti su važne za održavanje zdravih krvnih sudova, hormone i za pravilno funkcionisanje našeg nervnog sistema. Masti u ishrani i pomaže nam da apsorbujemo određene vitamine, one rastvorljive u masti, koji uklјučuju, D, E i K.
FDA
Krajem prošle godine, najveća organizacija posvećena hrani i lekovima, FDA, objavila je nove nutritivne smernice koje su preokrenule prethodna verovanja i prihvatile nova saznanja vezana za zdravu ishranu. Međutim, čini se da ni FDA nije odolela uticaju prehrambene industrije, pa su same smernice protkane kontradiktornim izjavama za koje je teško otrgnuti se sumnji da su dirigovane od strane velikih proizvođača hrane.
Dakle, nove smernice objavljene u decembru 2015. godine između ostalog preporučuju ishranu bogatu sastojcima koji smanjuju rizik od hroničnih oboljenja, a što podrazumeva unos raznovrsnog voća i povrća, žitarica od celog zrna, mlečne proizvode sa smanjenom količinom masti i izvore proteina koji sadrže vrlo malo ili nimalo zasićenih masnoća. Ono što ove smernice razlikuje od prethodnih jeste da se ne preporučuje smanjen ukupni unos masti, pogotovo nezasićenih masti koje se mogu naći u maslinovom ulju, koštunjavom voću, avokadu i masnoj ribi. Sa druge strane, FDA se ovaj put okomio na beli pirinač, pecivo i hleb, kolače i druge namirnice bogate rafinisanim šećerom i brašnom, čiji unos treba zameniti namirnicama od integralnog brašna. Nove smernice kriju i iznenađenje za ljubitelje kafe, jer po prvi put od osamdesetih godina prošlog veka, dve šolje kafe dnevno smatraju se sasvim bezazlenim.
Ipak, FDA smernice sadrže i par zbunjujućih izjava koje ukazuju na to da je verovatno postojao uticaj prehrambene industrije na sam sadržaj. Nasuprot dokazima da zasićene masti najverovatnije jesu odgovorne za kardiovaskularne probleme, i ove smernice ih kategorišu kao potencijalno opasne i njihov unos ograničavaju na do 10% dnevnog kalorijskog unosa. Smernice su izostavile preporuku da bi trebalo smanjiti unos crvenog mesa, naročito prerađenog, nasuprot studijama koje povezuju unos mesa sa kardiovaskularnim oboljenjima i kancerom. Ali ko bi smeo da stane na put mesnoj industriji koja samo u SAD-u vredi više od 64 milijarde dolara.
Jedite više ribe, koštunjavog voća, semnki - birajte lososa umesto slanine za vikend ručak; užina nesolјeni orasi umesto čipsa.
Skidajte kožu od živine i vidljive masti sa drugih komade mesa.
Proverite deklaracije na prehrambenim proizvodima.
Koristite kvalitetna nezasićena ulja.
Izbegavajte prženje.
Zamenite majonez sa jogurtom.
No comments:
Post a Comment