Uticaj vežbanja na metabolizam proteina i suplementacija proteina

Mišićna masa čini najveći deo proteinske mase u telu. Osnovno svojstvo mišića je kontraktilnost, ali proteini mišića imaju i druge značajne funkcije. U okolnostima gladovanja, fizičkog iscrpljivanja i energetskog deficita značajan deo amino-kiselina se obezbeđuje razgradnnjom mišićne mase, što je naravno praćeno smanjenjem ove komponente telesnog sastava.

U okolnostima kada preovladava katabolizam tj. razgradnja mišićnih proteina, dolazi do pada u sintezi novih proteina, što će, zajedno sa pojačanom oksidacijom istih, dovesti do gubitka funkcionalnih proteina i negativnog balansa azota.

Poznato je da se mikropovrede mišićnih vlakana javljaju zbog mehaničkog stresa, naročito u disciplinama u kojima dominira izdržljivost ( ekscentrične kontrakcije i dr. ). U ovakvim situacijama se razvija inflamacija i bol, na šta se nadovezuju procesi reparacije, koji zahtevaju prisustvo određenih amino-kiselina.

Zamor koji se javlja nakon fizičkog rada je posledica složenih biohemijskih zbivanja u centralnom nervnom sistemu, kao i na periferiji ( skeletni mišići, srce ).

Celokupna razgradnja mišićnih proteina vraća se na bazalni nivo ( u stanju mirovanja ) dva sata po završetku vežbanja visokog intenziteta. Smatra se da se povećana sinteza proteina odvija u onim tkivima u kojima se odvijala povećana razgradnja tokom vežbanja.

Ugljeni hidrati i masti su primarni izvori energije za mišićnu kontrakciju, dok proteini doprinose svega 1-2% tokom normalnog mišićnog vežbanja. Smatra se da proteini ( prvenstveno amino-kiselina alanin ) imaju veće učešće u obezbeđivanju energije tokom dugotrajnih vežbanja. Istraživanja su pokazala da proteini mogu doprineti obezbeđenju energije za rad oko 4% kada su glikogenski depoi bili u potpunosti zasićeni pre početka dugotrajne fizičke aktivnosti. Učešće proteina može iznositi oko 10% od neophodne energije, ako su rezerve glikogenanedovoljne, recimo tokom poslednjih delovamaraton trke.

Postoji saglasnost različitih autora da svaka amino-kiselina ima svoju metaboličku ulogu kao odgovor na težak fizički rad, kakav je prisutan u savremenom treningu.

Za sada se smatra da nekoliko amino-kiselina ima poseban značaj u metaboličkom, fiziološkom i/ili psihološkom odgovoru tokom fizičkog naprezanja, što je naročito izraženo u disciplinama koje odlikuje dugotrajan rad. To su: leucin, izoleucin i valin ( ove tri amino-kiseline se svrstavaju u grupu amino-kiselina sa račvastim lancem (BCAA-branched chain amino acids)), zatim alanin, glutamin, triptofan i arginin.

Izvor amino-kiselina račvastog niza, za mišićni oksidativni metabolizam tokom vežbanja je BCAA-pul, koji se nalazi u plazmi, a koji se obnavlja preko katabolizma celokupnih telesnih proteina. Kao grupa, amino-kiseline račvastog niza se metabolišu u mišićima u najvećem stepenu, u odnosu na druge amino-kiseline, izuzev alanina.

Amino-kiseline račvastog lanca imaju ulogu i u procesu glukoneogeneze. Povećano trošenje amino-kiselina račvastog niza za produkciju energije, kao i za druge procese u mišićima naročito je izraženo kod nedovoljnog unosa ugljenih hidrata ( niske rezerve glikogena u mišićima ).

Postoje oprečna mišljenja oko količine proteina koju svakodnevno treba uneti hranom ili putem suplemenata da bi se očuvao pozitivan balans azota i da bi se održao visok volumen treninga, što podrazumeva i adekvatnu izgradnju mišićne mase sportista.

Relativne potrebe za proteinima mogu biti veće tokom početnih stadijumima treninga sa opterećenjem. Naime, tokom inicijalnog perioda ovih treninga, eritrociti i proteini plazme mogu biti podložni povećanoj razgradnji da bi se potpomogao anabolizam u skeletnim mišićima, što bi moglo voditi u anemiju. Zato bi teoretski u prvoj fazi ovakvih treninga bio potreban veći pul amino-kiselina za obnovu mioglobina, sintezu novih eritrocita kao i porast u kvantitetu enzima.

Suplementacija proteina je česta u sportovima gde postoje klase prema telesnoj masi, odnosno kombinacija intenzivnog treninga i programa redukcije telesne mase ( borilački sportovi, rvanje, bodibilding.. ).

Neki stručnjaci koji se bave ishranom sportista smatraju opravdanim suplementaciju sa BCAA, kao i sa< glutaminom u uslovima ponovljenih, dugotrajnih treninga izdržljivosti.

Povećane potrebe za proteinima mogu postojati kod sportista koji su vegetarijanci ili kod sportista koji iz bilo kog drugog razloga ne mogu da unose dovoljno proteina normalnom ishranom. Isto se odnosi i na sportiste koji primenjuju niskoenergetsku dijetu u svojoj ishrani. Kada je energetski unos ispod 1500kcal dnevno, unos proteina može biti nedovoljan u odnosu na stvarne potrebe ( imnastičarke, plesačice.. ).

Posebne situacije nastaju kod sportova u kojima dominira sposobnost izdržljivosti. Kada su treninzi ili takmičenja teški, višednevni, redukovano je vreme za digestiju i postoji supresija apetita. Neodgovarajući unos i odabir hrane može dovesti do preopterećenja gastrointerstinalnog trakta. Postoje istraćivanja koja govore o akutnom ili hroničnom negativnom energetskom bilansu kod ovih sportista, pa stoga i nedovoljnom unosu proteina. U ovakvim situacijama obroci koji zamenjuju normalan obrok treba da sadrži solubilne, lako svarljive proteine, pored ugljenih hidrata i masti. To bi trebalo da budu hidrolizati proteini mleka, proteini surutke i kazein namenjen ovoj svrsi. Ovakav unos je vrlo kvalitetan sa nutritivne tačke, jer zadovoljava bitan deo unosa animalnih proteina. Ovi izvori su siromašni mastima i holesterolom, a takođe nije povećan unos purina i urične kiseline, koji molgu nepovoljno delovati.

Na osnovu dostupne literature, moglo bi se reći da sportisti mogu da postignu visok volumen treninga snage kada svakodnevno unose 1.3-1.8gr/kg TM ( najviše 2gr/kgTM ), a da pri tome očuvaju balans azota.

www.fitneszona.rs