Saturday, August 20, 2016

Rekordi sportista vegeterijanaca

Vegetarijanci su za mnoge nežna stvorenja koja bi ustuknula unutar sportske arene. Uprkos brojnim uspesima sportista koji su vegetarijanci, ljudi i dalje preispituju njihove sposobnosti.veliki broj nutricionista i dalje ne veruje u sve prednosti koje vegetarijanska ishrana može da pruži sportistima. Iako to predstavlja dijetu sa jako malo zasićenih masnoća, što je dobro, ovakva ishrana zahteva od sportista da budu poprilično istrjani u uzimanju protein, gvožđa i vitamina B12. Glavni razlozi za usvajanje vegetarijanske ishrane slični su kod sportista kao i kod opšte populacije - kulturna i verska uverenja, moralni kodeks o pravima životinja i zaštiti životne sredine. Međutim, pojedini sportisti se odlučuju za vegetarijansku ili ishranu sličnu vegetarijanskoj kako bi zadovoljili povećane zahteve za ugljenim hidratima potrebnim za trening ili kao način da bolje kontrolišu telesnu masu. Nekim aktivnim osobama, posebno ženama, vegetarijanstvo je postalo sredstvo za izbegavanje crvenih mesa i redukciju kalorija, sve u cilju postizanja ideala izrazito mršave (ponekad čak patološke) figure.



Vrlo često, u svojoj ishrani ove osobe kompletno zamenjuju meso (crveno meso, piletinu i ribu) namirnicama bogatim biljnim proteinima (soja) ili dijetnim vlaknima (povrće), ili samo izbegavaju unos crvenih mesa, oslanjajući se u ishrani na proteine poreklom iz živinskog mesa i ribe (pseudovegetarijanci). Međutim, veliki broj aktivnih osoba koje biraju ovakav način ishrane nije svestan rizika od neadekvatnog unosa hranljivih materija i kalorija za očuvanje zdravlja i podršku zahtevima dnevnih treninga. Ponekad, posebno kod žena, neadekvatna i disbalansirana vegetarijanska ishrana može biti uvod u poremećaje obrasca ishrane i povećati rizik od pojave anoreksije, poremećaja menstruacije i smanjenje koštane gustine – fenomena poznatog kao ženska sportska trijada. Sa druge strane, fizički aktivne osobe koje se hrane na vegetarijanski način, precizno i kompetentno programirajući obroke, mogu imati optimalnu nutritivnu ravnotežu, a ponekad poseduju i manji rizik od nutritivnih deficita u poređenju sa mesojedima.
Sportisti su skloni veganstvu jer im orašasti plodovi i presna hrana odgađaju osteoporozu, čuvaju kosti i jačaju mišiće. Kada jedete meso, varite hranu četiri sata. Veganima treba upola manje vremena. Sudeći prema trenutnom pregledu naučnih istraživanja iz oblasti sportske ishrane, nije sasvim jasno hoće li vegetarijanska ishrana dovesti do unapređenja sportskih rezultata ili redukovati parametre sportskog nastupa. Rezultati studija su po pravilu kontroverzni – čini se da dobro balansirana ishrana svakako ne dovodi do smanjenja sportskih rezultata u profesionalnom i amaterskom sportu. Ukoliko je vegetarijanska ishrana bogata ugljenim hidratima i usklađena sa preporukama za unos drugih hranljivih materija (posebno minerala i kalorija) onda bi to bila prihvatljiva ishrana za trening i oporavak, posebno kod osoba koja učestvuju u aktivnostima izdržljivosti (npr. aerobik, trčanje na duže staze, biciklizam, kolektivni sportovi). Sa druge strane, brojne studije su ukazale na zdravstvene prednosti dobro balansirane vegetarijanske ishrane u najširoj populaciji. Sportisti vegetarijanci, posebno deca i adolescenti, mogu imati poteškoća da obezbede dnevne energetske potrebe, zbog zahteva rasta i treninga. Mahunarke, integralne žitarice, soja i većina povrća i voća su namirnice bogate dijetnim vlaknima sa relativno niskim sadržajem masnoća – unosom isključivo pomenutih namirnica gotovo je zagarantovan nedostatak kalorija. Da bi prevazišli ovaj problem, koji ugrožava optimalan trening i često dovodi do pojave zamora, sportisti vegetarijanci u svoju ishranu treba da uključe i visokoenergetske namirnice kao što su koštunjavo voće, tofu, teksturirane biljne belančevine i komercijalno pripremljene zamene za obroke koji pomažu u obezbeđivanju adekvatne energetske podrške. Lakto-ovo vegetarijanci, dodatkom sira, jogurta i preliva, uglavnom prevazilaze problem energetskog deficita što je posebno važno tokom perioda intenzivnog treninga ili takmičenja.
Poslednjih decenija učinjena su uzbudljiva otkrića koja se tiču zdravlja i izbora hrane. Ona nam govore da su uobičajena mišljenja o našoj potrebi za mesom, mlečnim proizvodima i jajima pogrešna. Njihova preterana upotreba je izvesno štetna po zdravlje ljudi, a to što su toliko u upotrebi potice od pogrešnih prehrambenih navika civilizovanog sveta.

Iako se za vegetarijanski način ishrane nije opredelio samo zbog zdravlja, izgleda da on Svitgolu ne pada teško. Pošto je prepešacio 17.000 km oko Sjedinjenih Americkih Država, krenuo je na put dug 20 miliona koraka koji ce ga naredne godine provesti kroz svih 50 država.

A tu je i Edvin Moziz. Ni jedan čovek u istoriji sporta nije toliko dominirao u disciplini 400 metara sa preponama kao on. Osvajač zlatne olimpijske medalje osam godina nije izgubio nijednu trku, a kad ga je Časopis Sports Illustrate 1984. godine izabrao za sportistu godine, o njemu je receno: Nijedan sportista u bilo kom sportu ne uživa toliko poštovanje protivnika, kako na stazi tako i van nje, kao Edvin Moziz.

Edvin Moziz je vegetarijanac. Pavo Nurmi, „leteci Finac“, postavio je kao dugoprugaš dvadeset svetskih rekorda i osvojio devet olimpijskih medalja. Bio je vegetarijanac.

Bil Pikering iz Velike Britanije postavio je svetski rekord u preplivavanju Lamanša, ali čak i taj rezultat bledi pred cinjenicom da je u četrdeset osmoj godini oborio svetski rekord u preplivavanju Bristolskog kanala. Bil Pikering je vegetarijanac.

Mari Rouz je imao samo sedamnaest godina kad je osvojio tri zlatne medalje u plivanju na Olimpijskim igrama 1956. godine u Melburnu, u Australiji. četiri godine kasnije, na Olimpijadi 1960. godine, postao je prvi covek u istoriji koji je zadržao titulu na 400 metara slobodnim stilom, a kasnije je oborio svoje svetske rekorde na 400 i 1.500 metara slobodno. Mnogi ga smatraju najboljim plivačem svih vremena. Rouz je vegetarijanac od svoje druge godine.

Covek možda ne bi očekivao da naići na vegetarijance medu takmicarima na svetskom prvenstvu u bodibildingu. Ali Andreas Kaling, švedski bodibilder koji je 1980. godine osvojio titulu „Mister internacional“, vegetarijanac je, i preko deset godina je u samom vrhu na medunarodnim takmičenjima. Jedan časopis piše da Kalingovi rezultati na takmičenjima za „Mister univerzuma“ i na svetskim prvenstvima za profesionalne bodibildere ukazuju na to da bi mogao biti naslednik Arnolda Švarcenegera. Sten Prajs je još jedan momak za koga se ne može reći da je slabašan. On drži svetski rekord u dizanju tegova u svojoj kategoriji. Sten Prajs je vegetarijanac. I Roj Hiligan je gospodin koga verovatno ne biste izazivali. Medu njegovim titulama je i zavidna titula „Mistera Amerike“. Roj Hiligan je vegetarijanac.

Estela Grej i Ceril Marek su rekorderke u biciklističkoj kroskantri vožnji tandema. One su u potpunosti vegetarijanke i ne jedu ni jaja ni mlečne proizvode.

Svetski rekord u plivanju na duge staze leptir stilom dele dva vegetarijanca: Džejms i Džonatan Dedonato.

Ridžli Ejbel ima samo 44 kg, ali vam savetujemo da se držite podalje od njega. Nedavno je pobedio na svetskom prvenstvu koje je organizovalo Karate udruženje Sjedinjenih Država, osvojivši kako titulu prvaka u kategoriji majstora i crni pojas petog stepena, tako i titulu sveukupnog pobednika. Ejbel, koji je pobedio na osam državnih prvenstva, potpuni je vegetarijanac i uopšte ne jede meso, jaja i mlečne proizvode.

Još jednog čoveka biste teško mogli da ubedite da način ishrane koji uključuje meso omogućava vanredne fizičke sposobnosti. To je mornarički kapetan Alan Džouns iz Kvantika u državi Virdžinija. Nikad ne bih ni pomislio da marinac može biti vegetarijanac, ali Džounsu to uspeva i izgleda da to ne utice nepovoljno na njegovo zdravlje. Posebno bih istakao još i šampiona u ultra-maratonima, Scott Jurek, koji je vegan. Na njegovoj stranici možete pogledati sve njegove rekorde.

Iako Lizzie Amistead nije prvi sportista vegetarijanac koji je ostvario uspeh na Olimpijskim igrama, ali odajemo počast svim sportistima koji su bez mesa u svojoj ishrani ostvarili veliki uspeh. 

Paavo Nurmi - Jedna od najvećih trkača na duge staze u istoriji sporta koji je osvojio 9 zlatnih medalja, uključujući I zlato na trkama na 5.000 i 1.500 metara u istom danu.

Murray Rose - Poznat kao “Niz algi” zbog svoje veganske ishrane, ovaj Australijanac osvojio je 4 zlatne medalje. Rose je bio vegan od svog detinjstva. 

Edwin Moses - Dva puta osvajač zlatne medalje, Moses je imao nezapamćenu seriju pobeda kada je uzastopno osvojio 122 medalje između 1977. i 1987. godine. U tom period oborio je i 4 svetska rekorda. 

Bode Miler - Jedan od najvećih alpskih skijaša svih vremena. Miler je osvojio 5 Olimpijskih medalja, uključujući I zlato u Vankuveru 2010. godine. Odrastao je kao vegetarijanac na organskoj farmi u Nju Hemširu. 

Carl Lewis - Lewis nije bio vegetarijanac kada je osvojio 4 zlatne medalje u Los Anđelesu 1984. godine, međutim, promena ishrane samo je poboljšala njegovu formu. 1991. godine pobedio je na trci na 100 metara i tom prilikom je oborio i svetski record. 

Emil Voigt - Poslednji Britanac koji je osvojio zlatnu medalju na maratonu. Voigt je bio posvećeni vegetarijanac. 

Martina Navratilova - Iako je izgubila u četvrtini finala u njenom jedinom pojavljivanju na Olimpijskim igrama u Atini 2004. godine, Navratilova je jedna od najvećih teniserki u istoriji ovog sporta. Osvojila je 18 grend slemova, tu uključujući 9 na Vimbldonu. Veliki jepobornik vegetarijanstva.




No comments:

Post a Comment