BOL U STOMAKU DOK TRČIM
Kada krene da vas žiga ispod rebara u toku treninga, telo vam šalje par signala. Saznajte zašto nam se ovo dešava, kako da prevenirate ovo neprijatno stanje i šta možete da uradite domah da bi vam bilo lakše. Svaki put kada o sebi krenem da razmišljam kao o trkačici sa “stažom” deo mene krene da negoduje, jer se osećam kao da još uvek nisam tamo. Ne znam tačno kada se “tamo” stiže, ali jasno mogu da vidim trkače i trkačice koji su već stigli, one koji su na putu i mnoge koji nesigurnim korakom kreću da trče.
Da li se razlikujemo brojem medalja, pređenim kilometrima, tempom koji možemo da razvijemo? Da li je nivo našeg laktatnog praga to što nas deli? Nisam sigurna. Ako bih morala da se opredelim za neki od pokazatelja, verovatno bih se odlučila za onaj trenutak kada ste preležali sve dečije bolesti početnika. I zato svaki put kada me neka od njih sustigne – znam da imam još da se trkam sama sa sobom.
Opet me žiga ono mesto…
Od svih trkačih bolesti ova je najčešća, i ama baš svaki trkač i trkačica su je osetili makar jednom. Mnogo početnika dolazi upravo sa tim pitanjem: šta da radim kada osetim bol u donjem delu stomaka? Odgovori dolaze iz iskustva..
Zvuči poznato? Krećete sa treningom deluje da ste uboli tempo, ali malo pomalo (ranije, pre nego kasnije) taj jezivi osećaj se vrati. Počinje žiganje koje bi (da prevodilac postoji) mogli da prevedete kao: STANI, AMA STANI ODMAH. O čemu je reč? Komšije ga zovu trkački bodac, kod nas se odomaćio termin žiga me sa strane, strani sajtovi korisite reč side stich, ili exercise related transient abdominal pain, što u prevodi isto tako može da znači: nismo ni sami sigurni šta je ovo. Trener će vam reći: nemate kondicije. Dodaće – sve ovo će nestati nakon mesec do dva treninga. I hoće. Do sledećeg puta kada se vrati.
Zašto se žiganje dešava?
Prvi odgovor – nemate kondicije smo već čuli. Ali to vam zapravo ne znači mnogo. Koliko god istraživali, o ovom sindromu dobićemo par opštih uzroka:
nedostatak kondicije – vremenom se smanjuje
jelo pre treninga, na studiji rađenoj kod Ironmen-ova, svi koji su klopali 30 min. pre trke su i povraćali
dehidracija – niste pili dovoljno vode na vreme ili:
preterana hidracija – nalili ste se vodom u toku trke/treninga
slabost mišića abdomena – oni nose naše telo i ako se noge razviju pre njih , eto problema
nepravilno disanje – prebrzo, prekratko
Obzirom da žiganje nestaje kod iskusnijih trkača, ili se makar javlja u manjem obimu, mislim da svi faktori mogu da se podvedu pod:
a) iskustvo – vremenom naučimo kako da se hranimo i hidriramo
b) izgradnju baze – postaje nam lakše da dišemo u ritmu i postajemo snažnijiako prevenirati bol u stomaku?
Obzirom da je reč o sindromu, najsigurnija prevencija je eliminisanje faktora koji dovode do bola:
pijte dovoljno tečnosti, (2-3l dnevno) ali pola sata pred trčanje nemojte da se nalivate vodom
jedite najmanje 2-3 sata pred trening ili trku
ispravno se zagrevajte – aktivirajte mišiće abdomena na vreme
dišite u pravilnom ritmu 3-3 ili 3-2 (2-2 takođe dolazi u obzir ako trčite deonice)
gradite svoju bazu polako, laganim dizanjem dužina i postepenim podizanjem tempa kojim trčimo.
Kako se ponašati kada nas bol u stomaku zadesi u toku treninga/trke?
Iskusniji će vam dati savet “to se probija” ekstremno kako to zvuči, u prevodu znači da zapravo možete da pregurate ovu fazu ukoliko primenite par korisnih tehnika:
usporite i stabilizujte disanje
ukoliko vas boli sa leve strane pokušajte da se mekše dočekujete na stopalo a izdišite na doskoku kod desne noge (i obrnuto)
što pre uzmite par gutljaja vode ili izotonika
nagnite se napred i ostanite u tom položaju 30ak sekundi – neki trkači kažu da ovo pomaže
primenite blagu masažu na bolno mesto
Ukratko, žiganje je najčešće signal tela da prebacite u “nižu brzinu” i ukoliko na vreme naučite da ovo nije znak za paniku, već samo usporavanje, na pravom ste putu da postanete trkač/trkačica :)
No comments:
Post a Comment