Kofein i njegov uticaj na fizičku aktivnost

Kofein je organsko jedinjenje biljnog porekla, bele boje i gorkog ukusa. On je prirodni sastojak kafe i kakaa, lišća čaja i nekih drugih biljaka. Količina kofeina u različitim napicima je sledeća:

-šoljica turske kafe - 100mg,

- šolja instant kafe - 70mg,

- šolja čaja - 70mg,

- čaša koka-kole - 65mg,

- čaša dijet kole - 40mg.

Normalna terapeutska doza kofeina je 100-300mg.

Kofein nema gotovo nikakvu nutritivnu vrednost za čoveka ( osim niacina ). Međutim , veoma je rasprostranjena upotreba kofeina širom sveta, zbog farmakoloških dejistva koje uzrokuje

.Fiziološki aspekti kofeina

Postoje individualne razlike u fiziološkim efektima kofeina. Količina od 250mg kofeina povećava budnost i aktivnost, ali ista doza kod nekih ljudi može da izaz7ove prenaglašene nervozne reakcije. Kao i kod drugih supstanci koje se svrstavaju u grupu droga, redovna upotreba kofeina dovodi do razvoja tolerancije, te se neki efekti kofeina ne ispoljavaju, ali reakcije mogu biti burne kod osoba koje ne uzimaju kofein.

Potrebno je 30-60 minuta po uzimanju napitka koji sadrži kofein da bi dostigle maksimalne vrednosti ove supstance u krvi, a sa tim u vezi i njegovi fiziološki efekti.

Kofein deluje stimulativno na funkcije centralnog nervnog sistema te se dejistva ispoljavaju direktno, i/ili indirektno na različita tkiva. Doza od 50-200mg povećava aktivnost odnosno živahnost, dok veće doze 300-500mg doprinosi razvoju nervoze i/ili mišićnog tremora.

Kofein stimuliše oslobađanje adrenalina, pa se njegova dejistva ispoljavaju indirektno preko aktivnosti ovog kateholamina ( posebno na srce i krvne sudove ).

Stimulativno dejistvo kofeina na srce ispoljava se izazivajući frekvencije i snage kontrakcije, a na taj način i povećanje volumena srca.

Stimulišući oslobađanje adrenalina kofein doprinosi oslobađanju viših masnih kiselina u krvi, te one mogu biti lakše iskorišćenje za dobijanje energije u mišićima.

Kofein takođe stimuliše lučenje želudačne kiseline, što može izazvati neprijatnosti kod onih koji već imaju tegobe sa ovim organom.

Vrlo značajno svojstvo kofeina je da izaziva pojačanu diurezu i na taj način gubitak tečnosti iz organizma. Smatra se da pojačano izlučivanje tečnosti pospešeno kofeinom, posebno kod dugotrajnih aktivnosti pri visokoj spoljašnjoj temperaturi, nepovoljno utiče na procese termoregulacije u toku intenzivne fizičke aktivnosti, smanjujući fizički radni kapacitet, odnosno izazivajući umor i prekidanje aktivnosti.

Jedna ili dve šoljice kafe pre treninga mogu biti od koristi, dok veći unos ima malu vrednost, a može izazvati neželjene efekte.

Kod dece i mladih može se ispoljiti zavisnost od napitaka koji sadrže kofein. Preveliki unos kofeina kod mladih se može manifestovati hiperaktivnošću, iritabilnošću, nervozom, glavoboljom, želudačnim tegobama, hlanim znojem i drugo.

www.fitneszona.rs