Istorija Kettlebell-a
Kettlebell, rusko zvono ili girja je naizgled obična kugla izlivena od gvoždja sa ručkom. Kako je težište pomereno, tj. nalazi se u kugli, a ne u dršci, to mišići leđa i trbušni mišići se nalaze u stalnom naponu, pošto treba da stabilizuju njišuću kuglu.
On se već vekovima koristi kao deo opreme za razvoj mišićne snage i izdržljivosti. Njegova orginalnost je još predmet špekulacije ali arheološki podaci govore da se koristio još u antičkoj Grčkoj. U arheološkom muzeju Olimpija, u Atini, 143 kg kettlebell-a je sačuvano. Na svakom od njih stoji natpis "Bibon me je podigao iznad glave jednom rukom" (Bibon-Grčki atletičar, živeo u šestom veku nove ere, veruje se da je podigao 143 kg teško rusko zvono iznad glave, jednom rukom).
U Rusiju stižu početkom 18. veka, i dobijaju ime Girija. Ova reč 1704. godine prvi put ulazi u rečnik. U tom trenutku se girija koristi kao mera za merenje žitarica i druge robe. Međutim, kako Ruska kultura počinje da prihvata fizičku snagu kao častan i dobar kvalitet, na festivalima i vašarima, ljudi su počeli da podižu i zamahuju girije da bi pokazali svoju snagu. Nije prošlo puno vremena kada su prepoznali zdravstvene beneficije u vezi sa ovom aktivnošću.
Od 1870. do 1880. godine, ruski dr Vladislav Kraevski, koji se smatra osnivačem teške atletike, putovao je kroz Evropu i prikupljao podatke o fizičkoj kulturi i sportu sa namerom da poboljša zdravlje, blagostanje i fizičku aktivnost ljudi u svojoj zemlji. Po povratku u Rusiju uveo je vežbe sa ruskim zvonima i tegovima za atletičare. 10. avgusta 1885. godine, pod vođstvom dr Kraevskog, sala za trening sa tegovima je otvorena. Ovaj dan se smatra rodjenjem treniga sa tegovima u Rusiji. Cilj je bio razvoj mišićne aktivnosti i trenizi su održavani tri puta nedeljno. Sportisti su radili jednoručni i dvoručni potisak sa ramena , trzaj i nabačaj-izbačaj zajedno sa doktorom koji je kontrilisao intezitet i opterećene. Posebnu pažnju usmerava na redosled vežbi, formiranje i razvoj veština, ispravne tehnike disanja i metode za borbu protiv iscrpljenosti.
Početkom 20. veka, „strong man“, ljudi koji su radili u cirkusu i svi kojima je bila važna fizička forma i izgled kao što su: Arthur Saxon, Edgar Mueller and Eugene Sandow trenirali su sa ruskim zvonima po tradicionalnom treningu ruskih sportista i tako polako upoznavali i širu publiku sa girijama. Međutim Prvi svetski rat i građanski rat sprečio je da se ketlebell popularizuje van granica Rusije. Nastavlja da cveta u Rusiji i postaje uobičajna praksa za ljude u ruralnim područjima, vojsku i olimpijske sportiste. Pored njihovog uobičajnog treninga, Ruski dizači tegova koriste rusko zvono u cilju jačanja njihovih slabijih strana. Do današnjeg dana, zemlje istočnog bloka oslanjaju se na njih kao dopuna obuci sportista i oružanih snaga.
U Rusiji, girja je stvar nacionalnog ponosa i simbol snage . Za razliku od većine oružanih snaga koje testiraju svoje vojnike sklekovima, ruski vojnici kao test rade trzaje sa girjama teškim 24 kg. Godine 1981., Ruska vlada prepoznaje razne beneficije treninga sa zvonom koje bi mogli da imaju i obični građani. Zvanična komisija sprovodi obaveznu obuku za ljude, oslanjajući se na girje, u cilju da se poveća produktivnost radnika i smanje zdravstveni troškovi. Od upotrebe kao jedinica za merenje, preko sredstva za razvoj snage kod sportista, vežbe sa zvonom prerastaju u sport za sebe . 1974. je zvanično proglašen oficijalnim sportom u Rusiji i 1985. u Lipceku u Rusiji održano je prvo državno prvenstvo.
No comments:
Post a Comment