NAJVEĆE PREDRASUDE O BODYBUILDINGU

Svaka kultura i subkultura, svako područje kojem se ljudi posvete ima svoje kontroverze i urbane legende i naravno – mitove. Ljudi se bave raznoraznim aktivnostima, neki iz hobija, a neki debelo prerastu okvire hobija i pretvore to u način života, životnu filozofiju, umetnost...


Baš je takav bodybuilding, sport koji je puno više od samoga sporta, sport koji je gotovo nemoguće trenirati rekreativno, koji jednostavno zahteva najtemeljniji pristup ili cela stvar pada u vodu.
Trenutno se ne mozemo setiti niti jednog drugog sporta koji zahteva angažovanost 24/7 u tolikoj meri kao bodybuilding. Ljudi koji imaju volje za tako nešto su (pogotovo kod nas) na margini, a kao takvi izuzetno podložni raznoraznim pričama i mitovima koje se isprepliću oko tog sporta, kao i oko njih samih.
Bilderskih mitova ima bezbroj, a puno (previše) ih se zadržalo u opticaju već.. Neke su proizveli totalni laici, ljudi koji iz toga što vide izvlače zaključke, bez da su upoznati sa suštinom stvari. Druge su pak lansirali sami bodybuilderi i celokupna fitness zajednica.
Jedan od prvih mitova koji mi padaju na pamet je da ako si „nabildovan“, onda si sigurno manje fleksibilan. Npr. MMA borci nose iznadprosečnu količinu mišićne mase, a izuzetno su fleksibilni. Dakle, ovaj mit iz nekih starih vremena, i lansiran od starih trenera, treba i ostati samo mit. To argumentuje i nekoliko bodybuildera koji imaju daleko veći postotak mišićne mase, i daleko manji postotak masnoga tkiva. Ako uguglate “Ronnie Coleman leg split”, prva slika koju ćete videti je slika osmerostrukog MR. O. u špagi.
Često smo znao čuti:” Daj, zasto bildaš!? Kad jednom prestaneš s tim, svi mišići ti se budu pretvorili u salo!” Autor ovog mita je takođe nepoznat, ali je sigurno da nije znao osnovne stvari o ljudskom telu. Naime, apsolutno je nemoguće da se jedna vrsta tkiva nekim misterioznim procesom pretvori u drugo. Ono što je moguće (i što se, nažalost, događa) je da osoba prestane trenirati, a ostane na istom režimu ishrane. Tada se deblja iz istog razloga zbog kojeg se debljaju i milijoni ljudi – kalorijski unos postaje veći od telesnih potreba.
Imamo, zatim, nekoliko ustaljenih mitova koji se tiču žena, a vezano uz trening s opterećenjem, koje su verojatno same žene i lansirale. Da stvar bude gora, iste zabrinutosti oko treninga s tezinama se znaju, nažalost, čuti i kod nekih muškaraca.
Dakle, svi ti mitovi iz tzv. “ženskog kuta gledanja” se daju sažeti u jednoj konstataciji: “Ako počnem koristiti tegove u vežbanju, dobit ću velike mišiće i nabildovaću se!” E, nećeš! Koliko ste puta već čuli tu fantastičnu glupost? Za početak, žene imaju cca 1/10 testosterona u odnosu na muškarce. Takođe, muškarci prosečno imaju 18-22kg više čiste mišićne mase od žena, a isto tako imaju i 3-6kg manje masnoga tkiva nego što je to slučaj kod žena.
Realnost je sledeća: kad žena vežba s tezinama, kao nagradu dobija čvrsto, tonirano, sexy i ženstveno telo. Osim toga, nagrada stiže i u obliku ubrzanog metabolizma, čvrstih kostiju, povećanog libida, sveukupno boljeg viđenja same sebe,... Zato, siđite na trenutak s traka za trčanje, orbitreka, stepera i sl. i tegove u ruke!,br> Sledeća grupa mitova i legendi koji se šire su oko builderske ishrane. Najviše se koplja lome oko proteina.
Lekari nisu mogli pronaći ništa naucno potkrepljeno što bi govorilo njegovoj tezi u prilog, jer to jednostavno ne postoji. Dakle, dokazano je da visokoproteinska ishrana ne utiče na bubrežnu funkciju AKO JE BUBREG ZDRAV.
Sledeći mit: telo može iskoristiti maksimalno XX grama proteina po obroku Brojka koja se najčešće spominje je 30 grama, ali nitko nema blage veze odakle je krenula ta informacija. Količina proteina koju telo u jednom obroku može iskoristiti proporcionalna je teblesnoj masi i tome koliko naporno osoba trenira.
Telo ima veliku sposobnost apsorpcije aminokiselina. Za mišićni rast od izuzetnog je značaja aminokiselina leucin. Vezano uz to, količina proteina koju unosimo zavisi i u sadržaju leucina koju dotični protein sadrži. Sve to jako individualizuje količinu proteina koju trebamo uneti u jednom obroku. Da ne bi tapkali u mraku, dobro je krenuti od unosa cca 2-2,5g/kg/dan. Ta količina trebala bi sadržavati dovoljno leucina ako se koriste životinjski izvori proteina.
Vezano uz hranu, svoje mesto je, posebno među onima koji žele skinuti masne viškove, našao i mit: “Ne sme se ništa jesti nakon ... sati navečer!”
Ne samo da je takav pristup pogrešan, nego može značiti nazadovanje, ili u najboljem slučaju stagnaciju za jednoga bodybuildera.
Zašto? Ako ne jedemo neko vrime pre spavanja, kad jednom odemo spavati, telo ulazi u stanje katabolizma. Počinje glukoneogeneza (pretvaranje aminokiselina koje čine mišiće u glukozu), tačnije “kanibalizacija” vlastitih mišića. Što više vremena pre spavanja provedemo bez hrane, to je šteta veća. Zato se preporučuje neposredno pre spavanja konzumirati sporoprobavljajući protein, kao što je kazein (u obliku shakea ili u obliku posnoga ili zrnatoga sira).
Na kraju, sledi nekoliko mitova vezanih uz trening, pojedine vežbe i sl...
“Čučnjevi proširuju bokove”
Ovaj mit je lansirao čuveni Vince Gironda. Inače, Gironda je legenda bodybuildinga i utapkao je put mnogim pametnim stvarima u svezi treninga, ali, eto, greške se događaju i najboljima. Naime, kada se gluteus maximus, jedan od primarnih mišića koji rade kod čučnja, poveća, on raste prema nazad, a ne u stranu. Razlog je jednostavan: ni njegovo polazište, a niti hvatište nisu na kuku.
“Čučanj je štetan za kolena”
Ne samo da to nije tačno, već je istina upravo suprotna navedenom. Čučanj povećava stabilnost kolena i tako smanjuje rizik od povreda. Naravno, to podrazumeva pravilan pokret: ne sme se bez kontrole spustiti niti opustiti u donjoj poziciji na čučnju. Tada se koleni zglob malo otvori, izlažući vezivno tkivo većem stresu, nego je ono u stanju podnebti. Ako već imate pauzu u donjem položaju, onda treba zadržati statičku (izometričku) kontrakciju mišića.
“Postoji samo jedan način izvođenja čučnja”
To je još jedna neistina kad znamo da imamo slobodni čučanj (prednji i zadnji), Hack čučanj (na mašini i sa šipkom), čučanj na Smith mašini, Sissy-squat, ....Svaki od raznih tipova čučnja regrutira nešto drugačiji komplet motornih jedinica pa samim time ne možemo reći da postoji samo jedan čučanj.
“Čučanj na Smith mašini je sigurniji od slobodnog čučnja”
To je čista laž! Čučanj na Smith mašini se obično izvodi sa potpuno uspravnim telom, što minimalizuje angažovanost mišića zadnje lože. U takvoj situaciji nema neutralizovanja štetnih sila, jer radi agonist, a antagonist koji bi trebao biti balans je isključen iz pokreta. Rezultat je rizik od povrede struktura koje stabilizuju koleno (prednji križni ligament, patelarni ligament).
“Čučanj može dovesti do oštećenja srčanog mišića” (baš su napali siroti čučanj!)
Činjenica je da čučanj privremeno povećava pritisak, ali srce se tome prilagođava povećanjem levog ventrikula (klijetke). Međutim, zanimljivo je da su studije pokazale da rad na nožnoj presi (45°) povećava pritisak i do tri puta više nego čučanj.
“Ako želite dobar six-pack, trenirajte trbušnjake”
Ako treniramo trbušnjake jednako kao i ostale mišiće (znači intenzivno, teško i često) pa k tome još dodamo i nekakvo opterećenje, rezultat će biti veći mišići. Ali u ovom slučaju, to znači i širok struk, što želimo po svaku cenu izbeći. Ono što možemo učiniti kako bi stvari krenule u željenom smeru je smanjiti volumen treninga za trbušnjake i oduprijeti se korištenju dodatnog opterećenja.
“Trbušnjaci će dovest do toga da se trbušni mišići vide”
To je, naravno, samo deo istine. Vežbe za trbušne mišiće će ih izgraditi, ali da bi postali vidljivi potrebno je istopiti sloj masnog tkiva koji preko njih leži. A tu na scenu stupa odgovarajuća dijeta. Dakle trbušnjaci+dijeta=vidljivi trbušni mišići!
“Bodybuilderi su samo naduvani i veliki, ali nisu jaki”
Svatko ko je bar jednom vidio bodybuildera na treningu, zna da je ovo glupost. Neki bodybuilderi se jednako uspešno takmiče u bodybuildingu i u powerliftingu. Npr, jedan primer je Johnny Jackson, a i kod nas imamo jednog takvog atletu, a zove se Petar Klančir (mnogi će znati o kome se radi). Za kraj, postoji mit da za bavljenje bilo čime pa tako i bodybuildingom treba disciplina.
Puno prikladnije bi bilo reći da se to treba voleti, odnosno umesto discipline treba stajati „ljubav“. Da pojasnimo... Ili volite isklesane trbušnjake ili pak više volite junk food. Svaki naš izbor je odraz onoga što volimo.



http://www.fitneszona.rs



preuzeto sahttp://www.fitness.com.hr/vjezbe/savjeti-za-vjezbanje/Najvece-predrasude-o-bodybuildingu.aspx