MIT O KALORIJAMA KOJE NAS VREMENOM CINE DEBELIM, UMORNIM I NESRECNIM

Brojanje kalorija je delovalo kao dobra ideja za kontrolisanje težine, ali je veoma verovatno nagojila dobar deo planete. Jer pored toga koliko ih je, važnije je kakve su.
Da bismo bolje razumeli kalorijski mit, ispratili smo šta se dešava u telu kada pojedemo brokoli a šta kada popijemo koka kolu. Ista količina kalorija, različit sastav.

Koka kola: flaša koka kole sadrži 800 kalorija, (isto koliko i 21 šolje brokolija). tih 800 kalorija potiče od skoro 50 kašičica šećera. U telu se koka kola brzo vari, razlažući se na glukozu i fruktozu. Ovo je sjajno ako ste ultramaratonac. Ako niste – čitajte dalje.

Glukoza uleće odmah u krv, šalje signal insulinu i nastaje serija horonskih promena u telu. Visoki insulin u krvi onemogućava trošenje masti i posledično vodi ka povećanom salu (posebno oko stomaka). Utiče na hronične zapaljenske procese u telu, pritisak, i tako redom.

Fruktoza, sa druge strane odlazi u jetru gde se pretvara u mast, jer nema potrebe da se koristi kao gorivo. Sve ovo je začarani krug.

Velika količina unete fruktoze vrmeenom stvara masnu jetru, što pojačava zapaljenje, ne smanjuje grelin hormon sitosti.

Insulin takođe blokira hormon gladi – leptin. Ako postanete rezistentni na leptin, mozak nikada ne dobija “pun sam” signal. I stalno misli da gladujete. Istovremeno – navučeni ste na šećer. Centar za nagradu u mozgu se pali – jer je šećer adiktivna hrana, i jedina koja se ne zadovoljava unosom (pogledaj video). Telo uči da treba da unosi još šećera. Frukstoza, sa druge strane, putuje pravo u jetru gde se pretvara u mast, jer nema trošenja masti dok je krv puna insulina.

A sada – brokoli. Ako, kojim čudom i pojedete 21 šolju brokolija, unećete oko 800 kalorija i 67 grama vlakana. Sav taj brokoli sadrži samo 1.5 kašičicu šećera, ostali ugljeni hidrati iz njega imaju nizak glikemijski indeks, i lagano se razgrađuju, što znači kontrolisan insulin.

Mozak dobija informaciju da je stomak pun, nema adikcije u mozgu (pogledaj video – brokoli u nama ne budi ama-baš-ništa). Da ne pričamo o drugim korisnostima super povrća, fitonutrijentima, vitaminima, mineralima…. ova tema se odnosila samo na izvor kalorija.

Dakle, nisu sve kalorije jednake, kao što nije ni svaka hrana podjednako zdrava. “Jedi sve, ali umereno” je marketinška krilatica koja na mala vrata uvodi raznorazno đubre u vaše telo. Hrana je pre svega informacija za vaše telo.
Ako se prejedate – birajte proteine

Zanimljiva studija o prejedanju je objavljena u Američkom žurnalu medicinskih udruženja /Journal of the American Medical Association .

Dobrovoljci su u kontrolisanim uslovima tokom 12 nedelja unosili 1000 kalorija dnevno više nego što im je potrebno. Prva grupa je unosila hranu siromašnu proteinima, druga hranu bogatu proteinima.

Prva je izgubila oko 800 grama mišića i ugojila se oko 3.5 kg. Druga je dobila oko 3kg mišića. Obe grupe su se ugojile (očito, jer su se prejedale). Ali druga grupa se ugojila manje, i nabacila je masu (eto lepog mesta da se iskoristi ova reč).

Da se razumemo, najbolje je ne prejedati se. Količina kalorija potrebih u jednom danu i dalje ima smisla. Ali držati se cifre od 1.500 kalorija, i unositi ih kroz testa, šećere i alkohol sa očekivanjem mršavljenja je najveća zabluda koju možete da dozvolite sebi. Ugrozićete zdravlje i pritom se ugojiti.


http://www.fitneszona.rs


preuzeto sahttp://www.trcanje.rs/ishrana/sve-kalorije-su-stvorene-jednake/