PRANAJAMA – UMETNOST YOGA DISANJA

Disanje je život. To je jedna od naših najvažnijih vitalnih funkcija.Jedan od pet principa Yoge je pranayama ili vežba disanja koja promoviše pravilno disanje. Sa tačke gledišta joge, uloga pravilnog disanja je da donese više kiseonika u krvi i u mozak, i da kontroliše Pranu ili vitalnu životnu energiju.Pranayama joga, takođe, ide ruku pod ruku sa asanama. Jedinstvo ova dva principa joge se smatra najvišom formom pročišćenja i samodiscipline, koja obuhvata kako um, tako i telo. Saznajte nešto više o Pranayama tehnikama u sledećim odeljcima:

Joga disanje (Pranajama) – Šta je joga disanje?

Joga disanje, ili Pranajama, je umeće kontrolisanja daha. Sastoji se od serije vežbi specijalo osmišljenih da zadovolje telesne potrebe i održe zdravlje u dobrom stanju. Pranajama potiče iz sledećih reči:

Prana- životna sila ili životna energija

Yama- disiplina ili kontrola

Ayama- širenje, neograničenost, ili istezanje

Stoga, reč Pranajama znači «tehnika disanja» ili «kontrola disanja». U idealnom slučaju, ova praksa oslobađanja unutrašnje životne sile ne omogućava samo duboko, zdravo disanje. Ona pomaže vežbačima joge da se pripreme u njihovom meditativnom procesu.

U našem respiratornom procesu, mi udišemo kiseonik u telo, koji onda prolazi kroz telesne sisteme u obliku energije kako bi napunio različite delove našeg tela. Onda izdišemo ugljen-dioksid i oslobađamo se svih toksičnih otpada iz našeg tela. Praktikujući Pranayamu, postiže se balans kiseonika i ugljen-dioksida. Absorbujući pranu putem kontrole disanja povezujemo naše telo, um i duh.

Ali, život je pun stesa. Zahvaljujući našim dnevnim ili porodičnim obavezama, ili finansijskim poteškoćama, često ne obraćamo pažnju na naše disanje. Tako ono postaje ubrzano i plitko. Korišćenje samo jednog dela vaših pluća može voditi različitim komplikacijama. Srčane bolesti, poremećaji spavanja i umor su neke od posledica «gladi za kiseonikom». Stoga, negativna energija nemira i problema dovodi do smanjenja prane unutar tela. Praktikovanjem dubokog i sistematskog disanja putem Pramajame, mi reenergizujemo naše telo.

Ovo su četiri stadijuma Pranayame:

Arambha – početna faza u kome je kod izvesne probuđen interes za Pranajamu 

Ghata – faza u kojoj se tri «sariras» ujedinjuju kako bi obmotale dušu. Tri sariras su senzualnost, suptilnost i posledica

Parichay – faza u kojoj jogi stiče iskustvo Pranajame

Nispatti – faza u kojoj jogi izlazi iz svog fizičkog tela, i ujedinjuje se sa Vrhovnim

Joga disanje (Pranayama)- Faze disanja u Jogi

Svaki ciklus disanja, koji se obično smatra samo jednim udisajem za kojim sledi izdisaj, može se analizirati u četiri faze ili stadijuma, od kojih svaka ima svoju različitu prirodu i tradicionalno ime na Sanskritu. Prelazi od udisaja do izdisaja i od izdisaja do udisaja uključuju preokrete u pravcu kretanja mišića i pokretima širenja i skupljanja pluća, grudnog koša i abdomena.Vreme potrebno za takve preokrete može biti veoma kratko, što se može primetiti ukoliko neko namerno dahće što kraće i brže može. Ipak, može biti i dugačko, što se može primetiti ukoliko neko namerno zaustavi disanje nakon udaha ili izdaha. Efekti ovih pauza, posebno kada se one prvo namerno, a zatim spontano produžavaju, izgledaju neverovatni. Stoga ćemo u našoj analizi šetiri faze disanja, pokloniti posebnu pažnju ovim pauzama, kako da ih produžimo i kako da iz njih izvučemo korist.

Četiri faze disanja u Jogi

Puraka (Udah)

Jedan udah se naziva Puraka. To je proces udisanja vazduha i očekuje se da bude neprekidan i gladak.

Abhyantara Kumbhaka (Pauza nakon udaha), Puna pauza

Kumbhaka se sastoji od namernog zadržavanja protoka vazduha i zadržavanja vazduha u plućima, bez bilo kakvih pokreta pluća ili mišića ili bilo kog dela tela i bez bilo kakvih pokreta. Početnik može da eksperimentiše korišćenjem izvesnog napora da održi ove pauze bez pokreta. Veliki broj instrukcija i tehnika je osmišljeno za ovaj cilj.

Rechaka (Izdah)

Treća faza, izdah, se zove Rečaka. Kao i udah, treba da bude gladak i neprekidan, iako je obično brzina izdaha različita od brzine udaha. Obično, energija mišića se koristi za udisanje, dok se izdisanje sastoji uglavnom od opuštanja napetih mišića. Ovakva opuštanja izbacuju vazduh iz pluća, kako se ona vraćaju u opušteni položaj. Naprezanje mišića se može koristiti kako pri udahu tako i pri izdahu. Možete izbaciti vazduh uz naprezanje mišića kao što to činite kada sedite ili stojite uspravno sa abdominalnim mišićima pod stalnom kontrolom. Kada svesno (namerno) ublažavate način disanja i zadržavate ciklus u pravilnim ili nepravilnim šablonima, najverovatnije je da koristite mišićnu energiju u svakoj fazi, uključujući i pauze. Ipak, u stanjima potpune relaksacije, možete očekivati da uložite izvestan napor prilikom udaha.

Bahya Kumbhaka (pauza nakon izdaha), Prazna pauza

Četvrta faza disanja, pauza nakon izdaha, se takođe zove kumbhaka, posebno ukoliko je pauza namerna ili produžena. Ova prazna pauza kompletira ciklus koji se završava sa prekidom pauze i početkom novog udaha.

Joga disanje (Pranajama) Značaj izdaha

Predmet Pranajam prakse je naglašavanje udaha, izdaha, ili zadržavanja daha. Naglasak na udahu se naziva Puraka Pranayama. Rechaka Pranajama se odnosi na oblik Pranajame u kome je izdah produžen, dok udah ostaje slobodan. Kumbhaka Pranajama se fokusira na zadržavanju daha. U Kumbhaka Pranajami, zadržavamo dah nakon udaha, nakon izhdaha, ili u oba slučaja.

Izdah (Bahya Vrtti)

Bez obzira koju tehniku izabrali, najvažniji deo Pranayame je Izdah. Ukoliko kvalitet izdaha nije dobar, kvalitet cele prakse Pranayame je umanjen. Ukoliko niste u stanju da izdišete polako i tiho, niste spremni za Pranayamu. Ukoliko je udah grub, ne moramo da brinemo, ali ukoliko je izdah neravnomeran ovo je znak bolesti, bilo prisutne ili nastupajuće.

Glavni cilj Joge je da eliminiše nečistoće i smanji Avidya. Kroz samu ovu eliminaciju, dolaze i pozitivni rezultati. Ovo se može se uporediti sa cevi koja je očišćena od svih blokada pa sad voda može da slobodno teče kroz nju. Ukoliko nešto u nama spečava promenama da nastupe, onda moramo da otklonimo te prepreke pre nego što promena može da nastupi. Izdah je od vitalnog značaja pošto on odnosi nečistoće ili Apana iz tela, praveći više mesta za Pranu da uđe. 

Often when Pranayama is discussed, it is the holding of the breath that is emphasized. Yet the ancient texts talk about the total breath, not simply Kumbhaka or Breath Retention. The Yoga Sutra discusses the Stages of Breathing in this order of importance:

Obično kada se diskutuje o Pranajami, naglašava se zadržavanje daha. Ipak, drevni tekstovi govore o potpunom dahu, a ne samo o Kumbhaka ili zadržavanju daha. Yoga Sutra navodi faze disanja po važnosti sledećim redosledom:

1.Bahya vrtti ili Izdah je najvažniji

2. Stambha vrtti ili zadržavanje daha

3.Abhyantara vrtti ili Udah je sledeći

Upozorenje: Joga vežbe disanja ili Pranayame su veoma moćne vežbe. Mnogi ljudi osete vrtoglavicu ili gubitak svesti dok praktikuju početne ili napredne tehnike disanja. Praktikujte sve vežbe disanja polako i kontrolisano. Možda možete zamoliti prijatelja da ostane uz vas dok isprobavate novu tehniku disanja. Uz to, možete se priključiti nekim časovima Joge i praktikovati ih uz nadzor eksperta.

Koristi Pranayame

Disanje je normalan deo našeg života, iako često ne obraćamo dovoljno pažnje na njega. To je automatska telesna funkcija koju mi izvodimo a da se čak na nju i ne koncenrišemo. Zašto bi onda trebalo da naučimo joga disanje? Evo nekih razloga zbog kojih je Pranajama važna:

Pranajama nas uči pravinom načinu disanja. Navikli smo da dišemo iz grudi, koristeći samo deo pluća, ne znajući da nezdrav i neprirodan način disanja može da dovede do brojnih komplikacija. Sa joga disanjem povećavamo kapacitet pluća, dovodeći više kiseonika u telo kako bi ono bolje funkcionisalo. Učimo kako da dišemo polako i duboko – ispravno.

Pranayama umanjuje toksine i otpadne materije unutar našeg tela. Štiti nas od bolesti.

Pranajama nam pomaže kod varenja hrane. Uz pravilno disanje, naš metabolizam i zdravstveno stanje počinju da se popravljaju.

Pranajama nam razvija koncentraciju i fokus. Savladava stres i opušta telo. Kontrola disanja takođe za posledicu ima spokoj i smirenost

Pranajama nam omogućava bolju samokontrolu. Pomoću koncentracije, možemo da bolje kontrolišemo temperament i reakcije. Um može da jasno funkcioniše, izbegavajući argumente i pogrešne odluke. Štaviše, samokontrola, takođe, uključuje kontrolu nad sopstvenim fizičkim telom

Pranajama vodi do spiritualnog putovanja kroz opušteno telo i um.

Ipak, pranajamu ne treba raditi na silu i bez odgovarajuće pripreme, ili ona može dovesti do nervnog sloma. Ona je deo procesa u jogi. Kontrola disanja je duhovna praksa pročišćenja uma i tela koja se mora pravilno izvesti sa pravom pripremom i pod pravim vođstvom.

Disanje je važno iz dva osnovna razloga:

Ono je jedini način za snabdevanje našeg tela i njegovih različitih organa kiseonikom koji je od vitalnog značaja za naše zdravlje.

Disanje je jedan od načina da se oslobodimo otpadnih materija i toksina iz našeg tela.

http://www.fitneszona.rs

preuzeto sahttp://www.yoga-beograd.com/Yoga05.html